Priča o ključu

Brava na vratima je u sred noći otpočela da svira!

Alarm se oglasio i nemilosrdno me iščupao iz sna i dok svest još nije shvatila šta joj se zbiva, ruke su same čupale baterije ne bi li povratile noćni mir. Narednog dana, kada se sve s jutrom zaboravilo i sleglo, po povratku baterija na mesto, brava je opet oglašavala svoj alarm. Šta za ime Boga želiš?!

Najprostije rešenje je bilo pozvati službu zgrade, koja je na moj prevod sa telefona klimnula glavom i pošla bez reči da izbliza sagleda problem. Razgovor je tekao u tišini. Na ekranu sam pročitala da će za ovaj neobični kvar poslati domara, koji se ubrzo zaista pojavio, izuo svoje patike i pedantno ih složio ispred ulaznih vrata stana. Proučavao je bravu i zašto tako neumilno vrišti, otvarao, zatvarao, podizao, spuštao, dodirivao glatka vrata kineske izrade modernoga doba sve dok nije pronašao kvar!

Promaja!

Promaja je učinila da vrata, usled slobodnog prostora oko brave i okvira, plešu pri svakom povetarcu što je aktiviralo alarm usred noći. Vetar ne zna da svojom igrom ruši mir jednoj bravi, niti brava zna da je to samo vetar. Kao beba kada neutešno plače usred noći, tako je i ona slala signal da nešto nije kako treba.

Razgovarali smo nemo. Domar mi je pružao svoj telefon sa tekstom na engleskom jeziku, a ja sam pružala svoj sa kineskim karakterima nadajući se da su oni pravi. Klimanje glavom mi je davalo nadu da je prevod na mestu.

Skinuo je celu bravu, žice su izvirile sa svih strana, a ja sam u sebi mislila kako li sada na svetu uživaju sve one brave koje imaju prost ključ mirisa metala s okrzanim ivicama od promašenih noći, nemaju baterije i život sa ekranom u boji, nemaju šifre i kartice, nemaju zvuk upozorenja da su otključane, sveže zaključane ili su to učinile same jer sam ja zaboravila.

A ključ je tako divna stvar.

Na njega možeš da zakačiš svoj omiljeni privezak sa putovanja, možeš sa njim da zveckaš dok hodaš, da otvoriš neke proste stvari, da ga umnožiš i pokloniš nekom bitnom, možeš da ga obrćeš po džepu kaputa kad se unervoziš jer sretneš nekog koga dugo nisi sreo.

Ključ nije ni svestan da je u nekom naprednijem svetu već izumro. Da ga nema.

Čuvajte svoje ključeve, ugrožena su vrsta!

Domaru zgrade nisam umela da se zahvalim kako bi trebalo. Napisala sam par stvari i pružila ekran telefona. Glasno sam uputila osmeh i jedno hvala na kineskom. Nasmejao se, uputio učtivo nema na čemu, obuo svoje patike i otišao dalje.

Pametna brava i ja ostadosmo u tišini izgubljenih u prevodu da se zgledamo još nekoliko momenata…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.