Šri Lanka 17. Komarci i umor koji pristiže

Probudio me je svrab po celom telu. Komarci!
Shvatila sam da sam u snu zbacila mrežu sa sebe i da su me, za nagradu, obeležili po svakom delicu kože. Uz to sam bila i kompletno mokra od vrućine i vlage.

Osvežila sam se, naprskala sprej protiv ujeda, namestila ponovo mrežu oko sebe i nastavila da spavam.
Sada se ugledamo na njihove primere. Zapalili smo štapić od jasmina i stavili ga na vrata od terase. Mislim da ih ima manje sada.
Kada smo se oboje probudili već je bio dan. Odspavali smo čak do 7.

Čim smo izašli iz dvorišta i kročili na put, tuk tuk se zaustavio i pitao da nas vozi do aerodroma. Zaista, sa peškirom oko vrata?
Odmah po buđenju smo otišli na plažu i uskočili u vodu. Plivali smo dugo, ali borba sa talasima izmori jako brzo.
Čak ni na plaži u Negombu ne postoji nada da ćete pronaći baš uvek traženi mir. Vrlo je moguće da će saletati ljudi sa švercerskim torbama, noseći suvenire, marame, suknje, haljine i prekrivače sa srećnim slonićima. Srećni slonići su valjda oni sa podignutom surlom.

Svi prodavci imaju isti mali uvodni govor.
,,Zdravo, kako ste? Aha, dobro, koliko ste tu? Sviđa li vam se ovde i hoćete li doći i naredne godine? Odakle ste, Francuska? Aha, niste iz Francuske. Ne, ne znam gde je to, ali imam, vidite, ove prekrivače, (koji se danima vuku po pesku, al nema veze). Vi mi recite cenu, pa ćemo se dogovoriti…”

To se dešava dok mi hodamo plažom i pokušamo da pobegnemo od svega toga.
Postalo je jako naporno hodati i kostantno govoriti “no, thank you”. Možda smo se umorili od putovanja i svakodnevne selidbe.

******

Večera u prosečnom restoranu izgleda ovako:
U restoranu su bila zauzeta svega 4 stola. Konobar je bezrazložno sebi nabacivao tempo, uspaničeno se vrteo, odgovarao na pozive u sred restorana i stalno žurio, ali bez pomaka, napred, nazad, u krug, a svi gosti su čekali da im priđe.
Pitali smo ga za porcije na šta je rekao da su dovoljne su za jednu osobu, a kolike su tačno, morao je da proveri. To je trajalo, iako je šank bio na metar i po od njega.

,,400 grama ili 300 ili 250 grama je porcija, tako… ” To je bio odgovor našeg konobara.
“Al neka, razmislite vi, pogledajte”. I otišao je.

Nismo imali šta da gledamo, nije bilo fotografija, a od jela imali su svega dva izbora. Ta dva smo i uzeli.
Naručili smo i pivo, ali je stiglo tek nakon 20 tak minuta, jer je radnik morao u prodavnicu negde u kraju da ga kupi za 250 i proda nama za 350 rupija. Ovo znamo jer nam je ispričao kako je zbog nas išao u prodavnicu po jedno pivo i naveo koliko košta.
Pitali smo ga za šifru za i internet kako bismo se nekome potencijalno javili, kako niko u suštin i ne zna šta radimo na drugoj strani planete. Rekao je: ,,Jedan minut samo”, i ponovo nestao.
Doneo sam je dve porcije ribe, u isto vreme, što je retkost. Od pribora za ručavanje imali smo viljušku i kašiku uvijene, pre zgužvane, u jednu belu salvetu, što je takođe luksuz.
Tražili smo nož za ribu, dobili smo još jednu viljušku. Baš ne vole noževe. Nema veze.
Sva jela služe uz viljušku i kašiku.
Negombo je duplo skuplji od ostalih gradova koje smo posetili. Stvar koja je, recimo u Hikkaduwi ili Mirissi bila 800 rupija, ovde je 2800. Kad prodavcu kažem da je preskup i da ću zbog toga izaći, on mi ponudi popust od 40 %. Zašto onda odmah me staviš te cene? Slaba mi je matematika, ne želim da računam…
Iscrpljujuće.
Nijedna stvar u celoj Šri Lanki nema cenu, osim u supermarketima, ali tada su odštampane na ambalaži, pa morate svaki proizvod okretati u potrazi za cenom, a to traje…
U ostalim radnjama nemaju cene kako bi mogli da ih izmisle samo za vas. Ako nasednete na prvu predloženu cenu, odlično je po prodavca!  U pekarama na primer pogledaju u osobu, procene izgled i ponude brojku. Na nama je da se cenjkamo.
Čovek mi je vodu naplatio više, iako je pisala cena, jer je hladna. A hladna voda je logično skuplja ovde. To mi se jednom desilo, više nije.
Prosto je hteo da stavi deo u svoj džep.
Tako smo malopre pitali koliko je ananas, da bi žena rekla da će nam dati povoljno, ali da mi odredimo cenu. Važi, 150 rupija onda,jer smo ga toliko plaćali svuda do sada.

,,Neee!” Viknula je prodavačica na mene. ,,Ne može. 280 rupija može da bude najniža cena”.
,,Zašto si me onda pitala za cenu, ako već imas svoju?” Odgovorili smo i produžili dalje.

Najnižu cenu znaju uvek, dok je za najvišu, samo nebo granica.
Zaista je bezobrazno skupo mesto. Nema mi nikakve zdrave logike da voće koje ovde raste na svakoj grani u svakom dvorištu, ili predmeti koje u Indijskim radnjama možemo naći za mnogo povoljniju cenu ovde bivaju papreno skupe i čak skuplje nego u Srbiji.
Prešlo je 7 hiljada kilometara sveta i ovde, odakle je, košta više.
I stvarno nam je preko glave svih koji ne znaju gde je Srbija, i da nikada nisu čuli za nju. Ja razumem to, ali je za sve nas to je zaista poražavajuće.
Za sada, a toliko ljudi smo na ovom putu sreli i upoznali, a da nisam ni stigla da ih spomenem, jedino je prvog dana u autobusu jedan gospodin znao, čak i za Beograd kao glavni grad, jedan prodavac je znao zahvaljući Đokoviću, ne pratim sport, ali se zahvaljujem čoveku jer je naterao neke da uzmu atlas u ruke) i jadan čovek u muzeju je znao samo za Jugoslaviju i Tita.
Danas je jedan bučni trgovac pokušavao da nas uvuče u svoju radnju, pa se zbunio i nasmejao nekon izgovorene reči Srbija, koju, kada izgvorite, svi okrenu leđa u neznanju ili vam se smeju u lice. Stojan nije mogao da izdrži, pa im je objasnio kako on zna svaku državu sveta, i da bi bilo lepo i pametno da malo prelistaju mape.
Ja sam se smeškala kako bih smirila situaciju i gurala ga ka napred, a tri niža lokalca su gledala zbunjeno u pravcu nas. Nisu se preterano potresli na njegov ispad, a verovatno ga nisu ni razumeli.
Mislim da smo poprilično umorni i to se već vidi sa strane.
Kada sam došla u sobu, zaspala sam na krevetu, sa nogama na podu, onako kako sam sedeći samo pala unazad. Probudila sam se posle 18h, mokra od vlage gde sam tako ulepljena ležala na svojim stvarima, pokrivena nekom haljinom preko stomaka.
Vidi se da nam se bliži kraj ovog puta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.