Šri Lanka 8.

Dan je otpočeo u 6. Ustala sam, obukla se i krenula na plažu. Stojan voli da se zadržava u sobi i kupatilu, ja nemam strpljenja da čekam i trošim dan. Rekla sam mu da ću biti na istom mestu kao i juče, ali sam se nekako u razmišljanju skroz zanela i otišla na drugu stranu, ka izlasku sunca. Kasnije sam saznala da me je tražio dugo, satima čak.
Sunce nije ni izašlo, bilo je oblačno čitavog dana što me je činilo jako srećnom. Plaža je divna! Kilometrima dugačka, prošarana, crvenkasto, oker, i na delovima crna od uglja drveca i ostataka koje pale, ili od kokosovih oraha…
Šetala sam dugo i mogla sam to zauvek da radim. Okean je tako divlji. Krenem da šetam peskom u blizini vode, a u sledećem momentu naiđe talas i okupa me do struka, jedva me ne odnevši.
U jednom momentu sam čula nekoga da me zove. Bio me to neki lokalni dečko, sa zavrnutom suknjicom ispod koje je držao svoj polni organ uperen ka meni i masturbirao. “Hoćeš li, dođi?”
,,Zaista?” U 7 ujutru već ludaci. Samo sam okrenula glavu ka suprotnm smeru i pravila se kao da ništa nisam videla.
Posle sam se našla sa Stojanom i Evom koja je ispričala isto iskustvo i čak ga snimila.
Krenuli smo nazad, a Stojana su zaustavili ribari. Zamolili su ga da ostane i pomogne da izguraju čamac, da zategnu mrežu…izvuku mrežu.
A to je trajalo. Pošto sam ispucala sve snimke, otišla sam u sobu po film. Kodak ektar neprocenjivi, biće iznenađenje.

Dok sam se vratila mrežu je izvlačilo na desetine ljudi. Raznih turista, đaka, lokalaca… Oni mlađi su me gledali sve vreme uz osmehe, jedan je zatražio i fotografiju. Misleći da želi sebe, pomislih, pa zašto bi sebe ovde portretisao, živi ovde, ali da, hteo je samo selfi sa mnom. Iskezila sam se od uveta do uveta, crvenog nosa i jagodica, s njim, koji mi je visinom do grudi.
Mreža je išla 500m u daljinu.
Ne znam ni zašto sam gledala to, bilo mi je tužno gledati te ribice i ajkulice unutar mreže. One male koje su ispale van sam kupila i vraćala u more. Ja, pas koji ih je samo gutao i jedan čovek, koji je svoje stavljao u kesu.
Kasnije ćemo ga sresti na pijaci kako prodaje te ribice, uprljane peskom, na ulici, na betonu.
Stojan je bio presrećan, a ja još više kada sam njega videla takvog.
Šetali smo do varošice nakon toga, gde se on, na ulasku u jednu radnju, sapleo o stepenik i podigao nokat s palca. Ništa dramatično, zapravo, ali iz muškog ugla “creva su mu izašla”. Rekla sam mu da ili obuje patike, ili da gleda kuda ide, jer je ipak u Aziji, na šta sam dobila oba negativna tvrdoglavo detinja odgovora. “Neću!”

Pojela sam nešto jako masno, prženo i ljuto. Neka ide život, ali ja sam danas spalila sebi grlo ljutinom koliko sam bila gladna.

U gradu sam videla i jednu ženu čije je lice bilo sprženo kiselinom. Ne želim ni da znam šta joj se desilo. A takvi likovi se, nažalost, teško zaborave.
Ništa posebo se nije desilo dalje. Ostali smo u Tangali, okean nas je istumbao, i izbacio napolje u mrak. Skinuo mi je oba dela kupaćeg kostima i zalepio na pesak kolenima koja su pocrvenela momentalno. Bar mi je slana voda pročistila i sinuse i uši i grlo. U svakom slučaju, hvatam talase samo iz plićaka. Setila sam se dana kada sam imala 3 godine, ipošto me je talas poklopio u čamcu u koji me je tata stavio, rešila sam da više ne volim vodu. U svakom obliku, odakle god dolazila. Sećam se da sam bežala da mi se čak i stopala ne skvase od talasa.
Sada je sve mnogo bolje, idem do kolena, volim da posmatram vodu i sve je kako treba.
Posle smo napravili dvorac u pesku…
Miran dan, pre svega.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.