Werfen i svet ledenih džinova

Na samo pola sata vožnje vozom od Salzburga u pravcu Graca nalazi se mesto Verfen. Dosli smo rano ujutru u to malo, ušuškano planinama, selo koje je zelenilom plenilo i hranilo moje oči. Bio je jul, i dok su se moji bližnji svakodnevno javljali sa novim izveštajima o obaranju rekorda u visini temerature, ja sam se ušuškavala u slojeve džempera, jedan, drugi, treći, četvrti… Na patike sam samo navukla još jedne čarape preko i poslužila se onim starim trikom protiv klizanja.

Civilizaciju smo ostavili iza nas, pardon, daleko ispod nas

Civilizaciju smo ostavili iza nas, pardon, daleko ispod nas

Mislim da mi je ideja profesora Letnje akademije u Salzburgu o odlasku na planinu legla tako savršeno jer mislim da sam upravo u Austriji otkrila koliku strast u stvari gajim prema prirodi i visinama. Koja je poenta? Pa ta gde koračajući upoznajemo sebe, imamo svoj mir i misli koje nas vode i menjaju. I ne znam zašto sam ikada prestala da šetam toliko. Dolazak do vrha, cilja je ono najuzvišenije i adrenalin koji proradi u tim trenucima se može opisati kao emocija pogleda na najvoljenije.

Nakon voza smo koristili autobus do 1075.m nadmorske visine odakle nas je žičara direktno kroz oblake odnela do tog drugog magičnog sveta.

Plan je bio slikati unutra, ali kome je do toga u lepoti pejzaža i raznim teksturama leda. Doživeti drugačije uslove rada… nije znao profesor da sam na svojoj Akademiji za 5 godina doživela i više zime u zatvorenom od toga.

000040

Moja grupa iz klase u ekspediciji

000039

Pećina ima dužinu od 42km, a formirao je pre 100 miliona godina erodiranjem upravo onaj isti Salzach koji protiče kroz Salzburg.

Uz baterijske lampe se slabo vidi, a imali smo ih kao jedino osvetljenje u utrobi jedne planine. Ako usmerite svetlost ka nekoj ledenici, tek je nazirete onako malo, monohromatski. Više sam gledala u pod da se ne okliznem, nego što sam uspela da vidim plavetnilo leda.

Fotografije koje sam razvila i ugledala tek po dolasku u Srbiju su me jos više iznenadile. Ja nisam uspela da vidim koliko je leda u stvari bilo oko nas, iznad nas, ispod nas. Tada sam shvatila zašto se ova pećina zove “Pećina ledenih divova”, jer sam unutra samo nasumično škljocala svojim analognim fotoaparatom, jer nisam videla apsolutno ništa oko sebe.

000041

 

000003

 

I bilo mi je drago što nije bilo vedro tog dana, jer su izmaglica i oblaci dali neku potpuno novu, drugačiju mistiku i čar čitavom ovom prostoru planina.

Nakon pećine grejali smo promrzle šake uz jagger čaj koji je već na drugom gutljaju bio poguban po moju trezvenost. Alkohol koji je isparavao je poput direktne infuzije odlazio u moju krv. Zahvaljujući njemu povratak vozom smo proveli u snu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.