Годишња изложба

Факултет ликовних уметности. Сењак. Место буке, или мира, где се мешају звукови ударања, ломљења, испуштања, просипања, наношења, брисања, цртања, звук смеха, музике, псовки, мудрих мисли, ћаскања, препричавања.

Јун је. Цела година за тај јун. Представити се у најбољем светлу. Одабрати радове, средити радове, распоредити радове, одлучити, предомислити се, подићи на зид.

Класа, наша учионица, соба, дом, наше све се празни. Износимо и тешке штафелаје, слике које неће угледати светлост изложбе, гомилу ствари које нам не требају, али немамо срца да их бацимо (можда некад затреба тај поклопац и распарна посуда од подлоге за бетон). Пакујемо ситнице, четкице ( толико њих је заправо улепљено и скамењено да нисам ни знала колико их немам) пакујемо фотографије са зида, исечке из новина, пресоване маслачке и беле раде, прљаве панталоне, кецеље, џемпере. Да, џемпере у јуну, јер је сликарска зграда топлотно изолована са вечитом зимом у себи. Без сигнала за мрежу, и интернета из пакета, мада и интернета из зграде.

И тако се скупљају кесе, цегери, пуне се и гомилају, а ми и даље не бацамо ништа. А све то треба однети одатле…

Део наше класе...

Део наше класе…

Класе се празне…

Камен се ломи, ситни, обликује, рађа се мозаик, брзо и нестварно. Један, други, десети…сви чекају да буду изливени. Све је убрзано, нешто се дешава, жумори, а ја желим да доживим сваки трен, да упијем слике, и осећаје, и ово благо сунце, да упамтим како је то бити део овог спектакла.

Једна скроз слатка и свакодневно створена атмосфера

Једна скроз слатка и свакодневно створена атмосфера

Праве се калупи, изливају скулптуре, варе скулптуре, клешу скулптуре.

Заштитити очи, смањити буку и не удисати прашину!

Монтирају се видео снимци, праве анимације, показују фотографије, обрађују фотографије.

Студенти одлазе у фарбаре, стоваришта, пекаре. Касне, трче, дођу раније, чекају. Спуштају мердевине, пењу се на исте, ваде ексере, испуштају ексере, крпе зид, крече зид.

Девојке често добију помоћ јачег дела екипе

Девојке често добију помоћ јачег дела екипе

Некада се смањимо ми, некада радови, а често  и читав простор није довољан да прикаже све

Некада се смањимо ми, некада радови, а често и читав простор није довољан да прикаже све

И тако данима, и у круг. Шта је то што нагони на толику преокупацију том изложбом? Је ли пар награда које, након добијеног уверења о дипломирању, представљају само једно парче папира са прашином успомена. Можда је то такмичарски дух потенцијалних уметника, или сви једноставно имамо потребу да будемо део неке заједнице? Лепо је имати циљ, и знати да то што радиш можеш и поделити са другима.

Контрасти израза

Контрасти израза

Детаљи из класе

Детаљи из класе

Дружина из кутије

Дружина из кутије

Након главне изложбе, мислим да долази једна још битнија, а то је изложба награђених студената. Она се отвара неких десетак дана након годишње и, према мишљењу жирија, представља најуспешније радове из одређених области. Буде занимљиво. Још једна прилика да се сви лепо удесимо, наздравимо и прозборимо коју тему о ”уметности”.

Тренуци предаха

Тренуци предаха

Поставићемо ми све радове. Доћи ћемо те суботе у најлепшем руху да нас ни професори неће препознати без радног одела. Бићемо срећни, можда задовољни, често не. Увек може боље, више, веће. Смешкаћемо се, поздрављати, назрављати. Родитељи ће бити поносни на нас, као и неколико пријатеља који су се игром случаја нашли баш ту (у ствари су их наши родитељи позвали, уз детаљну мапу како стићи до места).

Студент сликарства!

И ето, тумараћемо истим ходницима, који тог дана неће бити исти, а мени вероватно и никада више.

То је то. За крај морам да признам, да могу да бирам пут, поново бих изабрала исти. Пет година је прошло. Пет пребогатих, успешних година, са пуно падова, успона, суза, брига, пријатељстава и раздвајања, излагања, похваљивања, грдњи и несугласица, незадовољстава. Али све је то сад прошло, и то је једина утеха и мислим да ћемо бити спремни да искорачимо у свет.

Посетите нашу, уједно и моју последњу, годишњу изложбу на Факултету ликовних уметности.

Булевар војводе Путника 68, Сењак, субота 13. јуна 2015. са почетком у 17 часова.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.